Blog

Da li ste znali?


# Kako prepoznati mobing?

Mobing nije uvek lako prepoznati, jer zlostavljanje može biti suptilno ili prikriveno. Zaposleni koji su žrtve mobinga često osećaju simptome kao što su povećani stres, anksioznost, depresija, smanjena motivacija za rad i poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka. Ako primetite da vas poslodavac ili kolege konstantno omalovažavaju, isključuju iz kolektiva, ili vam dodeljuju nerealne zadatke, moguće je da ste meta mobinga.

## Mobing na poslu – najčešći oblici, prepoznavanje i prava zaposlenog

Mobing predstavlja svaku vrstu psihološkog zlostavljanja ili uznemiravanja zaposlenog od strane poslodavca ili drugih zaposlenih, koja za cilj ima degradiranje, ponižavanje ili ugrožavanje dostojanstva, ugleda i mentalnog zdravlja žrtve. Ova pojava je ozbiljan problem u radnom okruženju, jer stvara toksičnu atmosferu i negativno utiče na radnu produktivnost i psihofizičko stanje zaposlenih.

### Najčešći oblici mobinga

Mobing se može manifestovati na različite načine, a najčešći oblici uključuju:

- **Verbalno zlostavljanje** – Konstantno omalovažavanje, ponižavanje ili vređanje zaposlenog pred drugim kolegama.
- **Ignorisanje i isključivanje** – Svesno izbegavanje komunikacije sa zaposlenim, onemogućavanje učešća u poslovnim procesima, sastancima ili donošenju odluka.
- **Prekomerno kontrolisanje i pritisak** – Poslodavac može vršiti konstantan nadzor nad zaposlenim, postavljati nerealne rokove i očekivanja, ili kritikovati svaki korak bez osnova.
- **Nepošteno dodeljivanje zadataka** – Davanje preteško ili potpuno besmislenih zadataka, ili, suprotno tome, dodeljivanje zadataka daleko ispod stručne kvalifikacije zaposlenog.
- **Klevetanje i širenje neistina** – Namerno širenje neistinitih informacija o zaposlenom kako bi se narušio njegov ugled i kredibilitet.

### Prava zaposlenog i moguća rešenja

Zaposleni koji su žrtve mobinga imaju pravo na zaštitu i mogu preduzeti niz pravnih koraka:

- **Unutrašnje procedure i prijava** – Prvi korak je prijavljivanje mobinga nadležnim službama unutar kompanije, poput sektora za ljudske resurse.
- **Zaštita pred inspekcijom rada** – Zaposleni može podneti prijavu inspekciji rada, koja će sprovesti nadzor i utvrditi da li je poslodavac prekršio zakon.
- **Sudski postupak** – Ako unutrašnje procedure i inspekcija rada ne reše problem, zaposleni može pokrenuti sudski postupak protiv poslodavca. U postupku može zahtevati naknadu štete zbog pretrpljenih psihičkih i fizičkih posledica mobinga, kao i zaštitu od budućeg zlostavljanja.
- **Zaštita dostojanstva zaposlenog** – Zakon o radu predviđa da poslodavac mora obezbediti uslove rada koji čuvaju dostojanstvo zaposlenog, te svaki vid ponižavajućeg tretmana može biti osnov za pokretanje disciplinskog postupka ili raskid radnog odnosa.

Svaki zaposleni ima pravo na radno okruženje bez zlostavljanja, a poslodavac ima zakonsku obavezu da obezbedi takve uslove rada. Ako ste žrtva mobinga, važno je da prepoznate svoje pravo na zaštitu i pravdu.

Mobing nije uvek lako prepoznati, jer zlostavljanje može biti suptilno ili prikriveno. Zaposleni koji su žrtve mobinga često osećaju simptome kao što su povećani stres, anksioznost, depresija, smanjena motivacija za rad i poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka. Ako primetite da vas poslodavac ili kolege konstantno omalovažavaju, isključuju iz kolektiva, ili vam dodeljuju nerealne zadatke, moguće je da ste meta mobinga.

Kako prepoznati mobing?


# Odbrana u krivičnom postupku – zaštitite svoja prava i slobode

Ukoliko se suočavate sa krivičnim postupkom, ključno je da razumete svoja prava i da imate adekvatnu pravnu zaštitu kako bi odbrana bila uspešna.

## Odbrana okrivljenog

Od trenutka kada krivični postupak bude pokrenut, odbrana postaje primarna i najvažnija stvar. Kvalitetna odbrana ne samo da štiti vaša prava, već je od suštinskog značaja za pravilno sprovođenje postupka i pravičan ishod.

Osnovni ciljevi odbrane uključuju:

- Odbacivanje ili ublažavanje optužbi,
- Pružanje dokaza u vašu korist,
- Vaše pravo na pravično suđenje,
- Osiguranje poštovanja zakonskih procedura od strane policije, tužilaštva i suda.

Odbrana u krivičnom postupku uključuje:

- Pripremu za suđenje, prikupljanje dokaza i planiranje strategije odbrane,
- Predlaganje dokaza, ispitivanje svedoka i izvođenje stručnih veštačenja,
- Pregovore o sporazumu o priznanju krivice, ukoliko to može biti u interesu okrivljenog.

## Prava okrivljenog

U krivičnom postupku, okrivljeni ima širok spektar prava koja mu garantuju pravično suđenje. Ova prava su zaštićena domaćim zakonodavstvom, ali i međunarodnim konvencijama, poput Evropske konvencije o ljudskim pravima. Neka od ključnih prava okrivljenog su:

- **Pravo na pretpostavku nevinosti** – Svako lice se smatra nevinim dok se ne dokaže suprotno.
- **Pravo na odbranu** – Okrivljeni ima pravo da se brani samostalno ili uz stručnu pomoć advokata. U određenim situacijama, npr. kada je lice pritvoreno, država je dužna da obezbedi branioca.
- **Pravo da bude obavešten o prirodi i razlozima optužbe** – Okrivljeni mora biti detaljno obavešten o tome za šta se tereti.
- **Pravo na ćutanje** – Okrivljeni ima pravo da ne odgovara na pitanja koja bi ga mogla inkriminisati.
- **Pravo na pravično i javno suđenje** – Suđenje mora biti sprovedeno nepristrasno, uz poštovanje svih zakonskih procedura.
- **Pravo na ispitivanje svedoka i izvođenje dokaza** – Okrivljeni ima pravo da ospori svedoke optužbe i izvede sopstvene dokaze u svoju odbranu.

## Sporazum o priznanju krivice

Sporazum o priznanju krivice je institut koji omogućava okrivljenom da prizna krivicu za određeno krivično delo u zamenu za blažu kaznu ili povoljnije uslove. Ovaj sporazum se zaključuje između tužilaštva i okrivljenog, uz saglasnost advokata, a sud ga potvrđuje.

### Ključni elementi sporazuma o priznanju krivice:

- Okrivljeni se saglašava da je kriv za određeno krivično delo,
- Tužilaštvo predlaže kaznu ili druge mere, koje su obično blaže od onih koje bi bile izrečene nakon suđenja,
- Sud odlučuje da li prihvata ili odbija sporazum na osnovu okolnosti slučaja i zakonitosti samog sporazuma.

Sporazum o priznanju krivice može biti koristan alat u slučajevima gde okrivljeni želi da izbegne dugotrajan sudski proces i strože kazne. Međutim, ovo je odluka koju treba doneti pažljivo, uz detaljno pravno savetovanje, jer sporazum ima dugoročne pravne posledice.

## Zaključak

Krivični postupak je jedan od najkompleksnijih i najstresnijih pravnih procesa kroz koji možete proći. Zbog toga je od suštinskog značaja da angažujete advokata koji će na najbolji način zaštititi vaša prava.

Ukoliko se suočavate sa krivičnim postupkom, ključno je da razumete svoja prava i da imate adekvatnu pravnu zaštitu kako bi odbrana bila uspešna.

Odbrana u krivičnom postupku – zaštitite svoja prava i slobode


# Radno Pravo i Fleksibilni Oblici Rada: Remote Work i GIG Ekonomija

## Remote Work

Pandemija COVID-19 značajno je ubrzala prelazak na rad na daljinu (remote work), što je donelo brojne pravne izazove i prilike. Tradicionalni zakoni o radu nisu bili predviđeni za masovno prihvatanje remote rada, što je dovelo do potrebe za prilagođavanjem pravnih okvira.

Jedan od ključnih izazova u vezi sa radom na daljinu je osiguravanje prava radnika. Poslodavci moraju obezbediti adekvatne uslove rada kod kuće, što uključuje opremu, tehnologiju i sigurnost na radu. Mnoge zemlje su počele da ažuriraju svoje zakone kako bi definisale obaveze poslodavaca u kontekstu remote rada. Na primer, Nemačka je uvela zakonske mere koje obavezuju poslodavce da pokriju određene troškove rada od kuće.

Još jedan izazov je balansiranje privatnog i poslovnog života. Rad na daljinu može zamagliti granice između radnog vremena i slobodnog vremena, što može dovesti do problema kao što su prekovremeni rad i sagorevanje (burnout). U odgovoru na to, neke zemlje, poput Francuske, uvele su pravo na „isključenje“ koje omogućava radnicima da se isključe iz poslovne komunikacije van radnog vremena.

S druge strane, remote work donosi i značajne prilike. Fleksibilnost koju pruža rad na daljinu može povećati produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih. Takođe, poslodavci mogu pristupiti širem krugu talenata jer geografske granice postaju manje relevantne.

## GIG Ekonomija

GIG ekonomija, koja uključuje radnike angažovane na privremenim, fleksibilnim poslovima često preko digitalnih platformi (kao što su Uber, Lyft, i Fiverr), takođe postavlja značajne pravne izazove. Pravni status radnika u gig ekonomiji i njihova prava su glavna pitanja koja se razmatraju.

Jedan od glavnih problema je klasifikacija radnika. Radnici u gig ekonomiji često se klasifikuju kao nezavisni ugovarači, a ne kao zaposleni, što znači da nemaju pristup mnogim pravima i beneficijama koje imaju tradicionalni radnici, kao što su zdravstveno osiguranje, plaćeni odmor i zaštita na radu.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Kalifornija je donela zakon (AB5) koji pokušava da preklasifikuje mnoge gig radnike kao zaposlene, čime bi im se osigurala prava i beneficije. Međutim, ovaj zakon je izazvao kontroverze i suočio se s protivljenjem od strane gig kompanija, koje su pokrenule i podržale donošenje Prop 22, izuzetka od AB5 za vozače Ubera i Lyfta.

Slično, u Evropskoj uniji, predložene su nove smernice koje bi osigurale bolje radne uslove za gig radnike, uključujući i potencijalno redefinisanje njihovog radnog statusa kako bi se osigurala bolja zaštita.

## Budući Oblici Rada

Budućnost rada verovatno će biti obeležena sve većom fleksibilnošću i inovacijama u radnim modelima. Hibridni modeli rada, koji kombinuju rad u kancelariji i rad na daljinu, postaju sve popularniji. Ovi modeli omogućavaju radnicima da uživaju u fleksibilnosti rada od kuće dok istovremeno zadržavaju prednosti rada u fizičkom okruženju, kao što su saradnja i društvena interakcija.

Takođe, tehnologija će nastaviti da igra ključnu ulogu. Automatizacija i veštačka inteligencija mogu promeniti prirodu mnogih poslova, ali i stvoriti nove mogućnosti za rad. Pravne regulative će morati da se prilagode kako bi obezbedile da radnici budu zaštićeni u ovom dinamičnom okruženju.

## Kako Srbija prilagođava rad od kuće sa zakonom

Srbija, kao i mnoge druge zemlje, prilagođava svoje zakonodavstvo kako bi regulisala rad na daljinu u kontekstu promene načina rada usled pandemije COVID-19 i opšteg trenda ka većoj fleksibilnosti u radnim aranžmanima. Ove promene su osmišljene kako bi se obezbedila prava i sigurnost radnika, ali i kako bi se omogućilo poslodavcima da efikasno organizuju radne procese.

### Pravni Okvir za Rad na Daljinu u Srbiji

U Srbiji je Zakon o radu osnovni pravni okvir koji reguliše odnose između poslodavaca i zaposlenih, uključujući i rad na daljinu. Najnovije izmene Zakona o radu donete su sa ciljem da bolje adresiraju specifičnosti rada na daljinu. Evo nekoliko ključnih aspekata:

1. **Ugovor o radu**  
   Jedna od ključnih izmena odnosi se na obavezu poslodavaca da jasno definišu uslove rada na daljinu u ugovoru o radu ili aneksu ugovora. Ovo uključuje:
    - **Radno vreme**: Preciziranje radnog vremena i dostupnosti zaposlenih.
    - **Obaveze poslodavca**: Poslodavac je dužan da obezbedi sredstva za rad, kao što su računari, softver i ostala oprema potrebna za rad od kuće.
    - **Nadoknada troškova**: Ukoliko zaposleni snosi troškove povezane sa radom na daljinu, kao što su troškovi interneta ili električne energije, poslodavac je dužan da ih nadoknadi.

2. **Zdravlje i bezbednost na radu**  
   Zdravlje i bezbednost na radu su ključni aspekti koje poslodavci moraju da osiguraju i u kontekstu rada na daljinu. Ovo podrazumeva:
    - **Procena rizika**: Poslodavci su obavezni da procene rizike povezane sa radom na daljinu i da preduzmu odgovarajuće mere kako bi osigurali bezbednost radnika.
    - **Obuka zaposlenih**: Poslodavci moraju da pruže odgovarajuću obuku zaposlenima kako bi se osigurala njihova sigurnost dok rade od kuće.

3. **Prava zaposlenih**  
   Zakon o radu štiti prava zaposlenih i u kontekstu rada na daljinu, uključujući:
    - **Pravo na privatnost**: Poslodavci ne smeju narušavati privatnost zaposlenih prilikom nadzora njihovog rada na daljinu.
    - **Radno vreme**: Zaposleni imaju pravo na poštovanje ugovorenog radnog vremena i odmora, bez obzira na to gde rade.

### Prilike i Izazovi

- **Prilike**  
  Rad na daljinu pruža brojne prilike, uključujući povećanje fleksibilnosti za zaposlene, smanjenje troškova za poslodavce, i mogućnost zapošljavanja talenata iz različitih geografskih oblasti. Takođe, može doprineti poboljšanju ravnoteže između poslovnog i privatnog života zaposlenih.

- **Izazovi**  
  Međutim, rad na daljinu donosi i izazove:
    - **Tehnološka infrastruktura**: Potrebno je osigurati da svi zaposleni imaju pristup neophodnoj tehnologiji i stabilnoj internet konekciji.
    - **Održavanje timske kohezije**: Rad na daljinu može otežati timsku komunikaciju i saradnju, što zahteva dodatne napore poslodavaca u održavanju timske dinamike.
    - **Nadzor rada**: Potrebno je pronaći balans između nadzora rada zaposlenih i poštovanja njihove privatnosti.

## Zaključak

Srbija aktivno prilagođava svoje zakonodavstvo kako bi regulisala rad na daljinu i osigurala prava zaposlenih. Kroz izmene Zakona o radu, nastoji se obezbediti jasnoća i zaštita kako za poslodavce, tako i za zaposlene. Dok rad na daljinu donosi brojne prednosti, važno je adresirati i izazove kako bi se osigurala efikasnost i zadovoljstvo svih učesnika u radnom procesu.

Pandemija COVID-19 značajno je ubrzala prelazak na rad na daljinu (remote work), što je donelo brojne pravne izazove i prilike. Tradicionalni zakoni o radu nisu bili predviđeni za masovno prihvatanje remote rada, što je dovelo do potrebe za prilagođavanjem pravnih okvira.

Radno Pravo i Fleksibilni Oblici Rada: Remote Work i GIG Ekonomija


# Razvod braka – šta treba da znate?

Razvod braka je težak i emotivan proces, ali uz pravno razumevanje i adekvatnu podršku, može se značajno olakšati. Ukoliko ste pred donošenjem ovakve odluke, važno je da se upoznate s postupkom razvoda i svojim pravima, kako biste kroz ovu fazu prošli sa što manje stresa.

## Kako se pokreće postupak za razvod braka?

Razvod braka se može pokrenuti na dva načina:

1. **Sporazumnim razvodom**, kada su oba supružnika saglasna u vezi s raskidom braka i svim bitnim pitanjima (npr. podela imovine, starateljstvo nad decom, alimentacija i modeli viđanja dece).
2. **Tužbom za razvod braka**, kada jedan od supružnika nije saglasan ili ne postoji dogovor o važnim pitanjima.

## Gde se podnosi zahtev za razvod braka?

Dokumentacija za razvod braka se podnosi nadležnom sudu. U zavisnosti od toga da li se radi o sporazumnom razvodu ili tužbi, procedura i trajanje mogu značajno varirati.

- **Sporazumni razvod braka** – Ako se supružnici dogovore oko postupka razvoda, podnose zajednički predlog za sporazumni razvod sudu. U ovom slučaju je postupak znatno brži i jednostavniji, jer su sva važna pitanja rešena unapred.
- **Razvod tužbom** – Ukoliko jedan supružnik ne želi razvod ili ne postoji dogovor o ključnoj imovinskoj ili roditeljskoj problematici, drugi supružnik može podneti tužbu za razvod braka. Ovaj proces može trajati duže jer sud tada odlučuje o svim spornim pitanjima.

## Sporazumni razvod braka

Sporazumni razvod je najbrži i najmanje stresan način za okončanje braka. Ključne karakteristike ovog tipa razvoda su:

- Oboje supružnika su saglasni da brak treba da se okonča,
- Postoji dogovor o podeli zajedničke imovine,
- Roditelji se dogovaraju o starateljstvu nad decom, visini alimentacije i modelima viđanja dece.

Sud samo formalno potvrđuje sporazum i ukoliko su svi uslovi ispunjeni, brak se okončava relativno brzo.

## Razvod braka tužbom

U situacijama gde ne postoji saglasnost, dolazi do pokretanja tužbe za razvod braka. Ovaj proces uključuje:

- Podnošenje tužbe od strane jednog supružnika,
- Razmatranje svih okolnosti koje su dovele do zahteva za razvod,
- Sud odlučuje o imovinskim pravima, alimentaciji, starateljstvu i pravima deteta na viđanje roditelja.

Postupak razvoda tužbom često zahteva više ročišta i traje duže u poređenju sa sporazumnim razvodom.

## Kome se dodeljuju deca nakon razvoda?

Pitanje starateljstva nad decom jedno je od najosetljivijih aspekata svakog razvoda. Sud prilikom donošenja odluke uzima u obzir najbolji interes deteta, ali i sledeće faktore:

- Kapacitet roditelja da se brine o detetu,
- Životni uslovi roditelja,
- Želje i mišljenje deteta, posebno ako je dete starije.

Sud može odlučiti o **samostalnom** ili **zajedničkom starateljstvu**. Kod samostalnog starateljstva, jedan roditelj ima primarno starateljstvo, dok drugi ima pravo na viđanje i obavezu izdržavanja deteta. Kod zajedničkog starateljstva, oba roditelja podjednako učestvuju u vaspitanju i donose odluke u vezi sa detetom.

## Modeli viđanja dece

Sud najčešće podstiče roditelje da se dogovore o rasporedu viđanja dece, ali ukoliko to nije moguće, određuje sledeće modele viđanja:

- **Standardni modeli** – Detetu se omogućava da provodi određene dane sa roditeljem koji nema starateljstvo (vikendi, praznici, deo raspusta).
- **Prilagođeni modeli** – U slučaju specifičnih okolnosti (npr. selidba jednog roditelja), modeli viđanja se prilagođavaju potrebama deteta i roditelja.
- **Supervizirano viđanje** – Ukoliko postoji zabrinutost za sigurnost deteta, sud može naložiti da viđanje bude pod nadzorom treće strane.

## Zaključak

Razvod braka je kompleksan proces koji zahteva pravno znanje i stručnu pomoć. Bilo da razmišljate o sporazumnom razvodu ili vam predstoji komplikovanija procedura sa tužbom, važno je da imate pouzdanog advokata koji će vam pomoći da zaštitite svoja prava i prava vaše dece.

Razvod braka je težak i emotivan proces, ali uz pravno razumevanje i adekvatnu podršku, može se značajno olakšati. Ukoliko ste pred donošenjem ovakve odluke, važno je da se upoznate s postupkom razvoda i svojim pravima, kako biste kroz ovu fazu prošli sa što manje stresa.

Razvod braka – šta treba da znate?


Povreda prava na suđenje u razumnom roku regulisana je Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku jesu Prigovor, Žalba i Zahtev za pravično zadovoljenje.

## Postupak za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku je hitan.

Šta je razuman rok zavisi od svakog pojedinačnog postupka. Kao kriterijumi za određivanje uzimaju se složenost postupka, broj stranaka koje je potrebno saslušati, broj veštačenja u postupku i druge okolnosti. Mnogobrojni sudski postupci u praksi traju po nekoliko godina čak i decenija čime svakako spadaju u sudske postupke u kojima je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.


> Tok postupka za povredu prava na suđenje u razumnopm roku je hitan.

## Stranka putem advokata podnosi prigovor predsedniku suda.

Zatim predsednik suda odlučuje o prigovoru. U slučaju da predsednik suda odbije prigovor ili o njemu ne odluči u roku, stranka može podneti žalbu o kojoj odlučuje predsednik neposredno višeg suda.
U slučaju da su prigovor ili žalba usvojeni stranka ima pravo da podnese zahtev za pravično zadovoljenje. Zahtev za pravično zadovoljenje podnosi se Državnom pravobranilaštvu. Pravično zadovoljenje predstavlja novčanu naknadu koja se kreće u rasponu od 300 do 3000 evra zavisno od težine povrede prava na suđenje u razumnom roku i isplaćuje se iz budžeta RS.
Ukoliko smatrate da postupak koji vodite predugo traje, kontaktirajte advokatsku kancelariju Ivošević radi podnošenja Prigovora za suđenje u razumnom roku.


Povreda prava na suđenje u razumnom roku nastaje kada sud ne donese odluku u razumnom roku, odnosno kada se postupak ne završi u razumnom roku.

Kada je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku?



*Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja (npr.roditelji ili druga starija lica) da posle smrti na davaoca izdržavanja (npr. deca ili druga mlađa lica) prenese svojinu na tačno određenim stvarima/nepokretnostima.*


Sa druge strane obaveza izdržavanja obuhvata brigu o primaocu izdržavanja do kraja njegovog života, obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće, odgovarajuće nege, troškove lečenja.

Davalac izdržavanja će postati vlasnik predmetnih stvari/nepokretnosti tek nakon smrti primaoca izdržavanja, bez obzira na vremenski period davanja izdržavanja ili visinu troškova koje je imao tokom tog perioda.

Eventualna pitanja, radi pružanja dodatnih informacija u vezi sa Ugovorom o doživotnom izdržavanju možete postaviti advokatskoj kancelariji Ivošević telefonskim putem ili putem mejla.







Ugovor o doživotnom izdržavanju regulisan je Zakonom o nasleđivanju RS.