Dobavljač traži veću cenu jer mu je poskupeo materijal. Kupac odbija, a dobavljač najavljuje da zbog „više sile" više neće isporučivati robu. Ni poskupljenje ni naziv upotrebljen u poruci sami po sebi ne pokazuju da je firma oslobođena ugovora.
Najpre treba razdvojiti šta ugovor dopušta, da li je ispunjenje samo otežano ili je postalo nemoguće i koje su okolnosti nastale posle zaključenja. Prekid posla bez te provere može otvoriti novi spor umesto da reši postojeći problem. Ovaj pregled odnosi se na opšti okvir prava Srbije. Posebna pravila za određenu vrstu ugovora i ugovoreni međunarodni režim zahtevaju dodatnu analizu.
Šta su promenjene okolnosti po pravu Srbije
Član 133. Zakona o obligacionim odnosima uređuje slučaj kada naknadne okolnosti otežavaju ispunjenje obaveze ili onemogućavaju ostvarenje svrhe ugovora. Potrebno je i da poremećaj bude takav da ugovor očigledno više ne odgovara očekivanjima strana i da bi, po opštem mišljenju, bilo nepravično održati ga neizmenjenim. Pogođena strana tada može zahtevati raskid, pod zakonskim uslovima.
To nije opšte pravo da se izađe iz svakog posla koji je postao manje isplativ. Procenjuju se konkretna promena, njen uticaj, raspodela rizika i ono što se moglo očekivati kada je cena prihvaćena. Zakon u članu 135. upućuje i na cilj ugovora, normalan rizik te vrste posla, opšti interes i interese obe strane.
Za početak pročitajte potpisani tekst, anekse i opšte uslove koji su prihvaćeni uz ugovor. Tražite odredbe o promeni cene, indeksaciji, rokovima, obaveštavanju i posledicama vanrednih događaja. Ne polazite od pretpostavke da jedna klauzula rešava sva ova pitanja.
Poskupljenje nije isto što i nemogućnost ispunjenja
Ako je isti materijal dostupan po višoj ceni, pitanje je pre svega koliko je ispunjenje otežano i ko snosi takav rizik. Ako određeno ispunjenje više nije moguće, otvara se druga pravna analiza. Zaključak se ne donosi samo na osnovu naziva događaja, već na osnovu njegovog stvarnog dejstva na ugovorenu obavezu.
Član 137. ZOO uređuje nemogućnost ispunjenja u dvostranom ugovoru usled događaja za koji nije odgovorna nijedna strana. Kod potpune nemogućnosti zakon predviđa gašenje i obaveze druge strane i pravilo vraćanja već datog prema pravilima o sticanju bez osnova. Za delimičnu nemogućnost postoje drugačije posledice, zavisno od potreba druge strane i opstanka ugovora. Nemogućnost za koju odgovara druga strana posebno je uređena članom 138.
To ne znači da svaka nestašica kod jednog dobavljača predstavlja pravnu nemogućnost. Proverite predmet obaveze, raspoložive zamene, ugovorenu specifikaciju i mogućnost ispunjenja drugim putem. Ugovorna klauzula o višoj sili takođe traži čitanje celog teksta, uključujući zahtev za obaveštenje i dokaze.
Tri ograničenja koja firma mora da proveri
Pozivanje na promenjene okolnosti ima važne granice iz člana 133. ZOO:
- Raskid se ne može zahtevati ako je strana bila dužna da pri zaključenju uzme okolnosti u obzir ili ih je mogla izbeći ili savladati.
- Strana se ne može pozivati na okolnosti koje su nastupile posle isteka roka za ispunjenje njene obaveze.
- Ugovor se neće raskinuti ako druga strana ponudi ili prihvati da se odgovarajući uslovi pravično izmene.
Zato su datumi važni koliko i iznosi. Sastavite hronologiju: zaključenje ugovora, prvobitni rok, eventualno produženje, nastanak prepreke i prvo obaveštenje. Ako je firma već kasnila kada je događaj nastupio, to može promeniti ocenu njenog zahteva.
U presudi Rev 15899/2024 od 3. septembra 2024. Vrhovni sud razmatrao je prodaju poslovnog prostora u izgradnji i povezane odnose sa izvođačima. Zahtev za raskid nije uspeo. To nije odluka o svakom budućem poskupljenju materijala. Korisna je kao podsetnik da poremećaj jednog poslovnog odnosa i nedokazana očekivanja ne daju automatski osnov za raskid drugog ugovora.
Šta poslati drugoj strani i koje dokaze sačuvati
Član 134. ZOO nalaže strani koja je ovlašćena da zahteva raskid da o svojoj nameri obavesti drugu stranu čim sazna da su okolnosti nastupile. Propuštanje može dovesti do odgovornosti za štetu koju je druga strana zbog neblagovremenog obaveštenja pretrpela.
Obaveštenje treba prilagoditi stvarnom stanju i ugovorenom načinu dostavljanja. Korisno je jasno odvojiti opis događaja, pogođenu obavezu, dokaze i predlog daljih koraka. Zahtev za razgovor, predlog nove cene i izjava da firma neće izvršiti ugovor nisu ista poruka i ne treba ih nepažljivo spojiti.
Pripremite dokumentaciju koja omogućava proveru, ne samo tvrdnju da je posao postao težak:
- početnu kalkulaciju i podatke dostupne u vreme ugovaranja;
- prethodne i nove ponude, cenovnike i obaveštenja dobavljača;
- dokaz veze između događaja i konkretne obaveze;
- pokušaje alternativne nabavke ili drugačije organizacije ispunjenja;
- prepisku, dokaze dostavljanja i predloge izmene uslova.
Zahtev za raskid zbog promenjenih okolnosti ne treba tretirati kao automatsko pravo da se rad obustavi. Posebno procenite posledice kašnjenja, naknadu štete i eventualnu ugovornu kaznu za zakasnelu isporuku. Sama najava pregovora ne rešava ta pitanja.
Pregovori, raskid i otkaz nisu ista odluka
Moguće poslovno rešenje je aneks kojim se uređuju nova cena, drugačiji obim, fazna isporuka ili produženje roka. U njemu treba razjasniti šta se dešava sa već nastalim potraživanjima i kašnjenjem. Ako se razgovara o sporazumnom prestanku, dogovorite obračun izvršenog, povraćaj datog i predaju dokumentacije.
Kod odnosa koji traje proverite postoji li poseban osnov za otkaz ugovora o trajnijoj saradnji. Otkaz takvog odnosa nije isto što i raskid zbog promenjenih okolnosti i može imati drugačije uslove i posledice.
Pre odluke o prekidu isporuke pripremite ugovor, hronologiju, kalkulaciju i poslovni cilj za pravnu procenu. Pitanje nije samo da li postoji osnov za zahtev, već i kako sačuvati nastavak posla ili uredno dogovoriti izlazak bez nepotrebnog dodatnog rizika.
Pravni izvori: Zakon o obligacionim odnosima, naročito čl. 133 do 138, tekst na sajtu Vrhovnog suda i navedena pojedinačna sudska odluka. Provera izvora: 17. oktobar 2026. Tekst je opšti informativni pregled, ne procena konkretnog ugovora.
