Firma ima jedno potraživanje, a za njega odgovaraju dva solidarna dužnika. Jedan predlaže da plati polovinu i da se ostatak traži od drugog. Pre prihvatanja takvog predloga treba razdvojiti njihov međusobni dogovor od prava poverioca. Kod solidarne obaveze svaki dužnik odgovara poveriocu za celu obavezu, do njenog potpunog ispunjenja. Poverilac, međutim, nema pravo da isti dug naplati dva puta.

Za praktičnu odluku potrebne su dve povezane provere: po kom osnovu određeno lice odgovara i koliko je zajedničke obaveze do danas zaista namireno. Uredna evidencija ne zamenjuje pravnu analizu, ali sprečava da se posle jedne uplate ponovo zahteva već plaćen iznos.

Najpre utvrdite ko je dužnik i za koju obavezu

Nemojte pretpostaviti da su dve firme solidarni dužnici samo zato što rade na istom projektu ili imaju istog vlasnika. Pronađite dokument ili zakonski osnov iz kojeg proizlazi odgovornost svakog lica. Proverite tačne nazive, svojstvo potpisnika, opis obaveze i eventualna ograničenja.

Prema članu 413. Zakona o obligacionim odnosima, kada ima više dužnika u deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, oni odgovaraju solidarno, osim ako su ugovarači izričito otklonili solidarnu odgovornost. Ovo pravilo ne znači da bilo koje povezano društvo postaje dužnik. Najpre mora biti utvrđeno da konkretno lice ima položaj dužnika te obaveze.

Potpis direktora u ime društva takođe nije sam po sebi odgovor na pitanje njegove lične odgovornosti. Ako dokument sadrži posebno obezbeđenje, uporedite ga sa objašnjenjem o jemstvu za dug firme i ličnoj obavezi potpisnika. Jemstvo i položaj glavnog solidarnog dužnika ne treba automatski izjednačavati.

Zahtev za ceo dug nije isto što i zahtev za polovinu

Član 414. Zakona o obligacionim odnosima određuje da svaki solidarni dužnik odgovara za celu obavezu i da poverilac može zahtevati ispunjenje od bilo kojeg od njih dok obaveza ne bude potpuno ispunjena. Kada jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i ostali se oslobađaju. Ista odredba dopušta da dužnici odgovaraju sa različitim rokovima, uslovima i drugim odstupanjima.

Zato pre slanja zahteva proverite i dospelost prema konkretnom dužniku. Ne prepisujte automatski isti rok u dva dopisa ako dokumentacija pokazuje razliku. Njihov interni dogovor o podeli troška ne treba tretirati kao prihvaćeno ograničenje prava poverioca bez provere pravnog osnova.

U odluci Rev 7226/2025 od 17. septembra 2026. godine Vrhovni sud primenjuje pravilo iz člana 414. o odgovornosti za celu obavezu i razlikuje ga od međusobnih zahteva dužnika. Predmet se odnosio na zajam i imovinske odnose vanbračnih partnera, ne na ugovor dve firme. Zato odluka ovde služi za objašnjenje pravila, a ne kao dokaz da je odgovornost već utvrđena u vašem poslovnom odnosu.

Jedan dug pratite kroz sve uplate i postupke

Zamislimo, samo kao pojednostavljen primer bez kamata i troškova, da zajednička glavnica iznosi 900.000 dinara. Jedan dužnik plati 300.000 dinara baš za tu obavezu. Preostala zajednička glavnica iznosi 600.000 dinara, ne po 600.000 dinara za svakog dužnika kao dva nezavisna duga.

U stvarnom predmetu iznos ne računajte samo oduzimanjem sa početne fakture. Potrebno je proveriti namenu uplate, eventualne druge obaveze, kamatu i troškove. Za taj korak koristite objašnjenje o delimičnoj uplati i zatvaranju faktura, pa uskladite knjigovodstveni i pravni pregled.

Preporučljivo je da jedna objedinjena evidencija sadrži:

  • osnov i početni obim zajedničke obaveze;
  • sva lica koja za nju odgovaraju i posebnosti njihove odgovornosti;
  • svaku uplatu, datum i dokument o njenoj nameni;
  • postupke i odluke koje se odnose na isto potraživanje;
  • ažuran obračun preostalog iznosa na konkretan dan.

Osoba koja priprema novu opomenu mora imati podatak o uplati primljenoj u drugom postupku. Ako za dopis koristi AI, provera salda dolazi pre sastavljanja teksta, kao u vodiču za AI nacrt opomene za plaćanje.

Više sudskih odluka ne stvara više istih dugova

Posebno obratite pažnju kada je jedan dužnik već obavezan pravnosnažnom presudom, a postupak protiv drugog se nastavlja. Sudske odluke ne treba posmatrati odvojeno od činjenice da se odnose na istu obavezu.

U predmetu Rev 1269/2021 od 1. marta 2023. godine, Vrhovni kasacioni sud objasnio je da se u izreci presude protiv drugog tuženog mora naznačiti solidarnost sa obavezom iz prethodne presude. Razlog je sprečavanje višestruke naplate po istom osnovu kroz više izvršnih isprava. Predmet je obuhvatao naknadu vrednosti stvari po osnovu koji se nije ostvario, a ne običnu naplatu poslovne fakture.

Praktična pouka je da advokatu treba dostaviti sve ranije odluke i podatke o naplati, ne samo dokumente protiv dužnika koji je trenutno u fokusu. Ova odluka ne garantuje ishod druge parnice i ne zamenjuje proveru konkretnog zahteva.

Šta pripremiti pre dogovora o delimičnoj isplati

Pre prihvatanja predloga jednog dužnika pripremite ugovor, anekse, sredstva obezbeđenja, prepisku, uplate i sve sudske odluke. Posebno označite da li predlog govori samo o uplati ili sadrži i izjavu o oslobađanju od daljih obaveza. Takvu izjavu ne treba potpisivati kao puku potvrdu prijema novca.

Za pravni razgovor definišite cilj: brža naplata dela duga, nastavak zahteva za ostatak ili konačno zatvaranje odnosa. Tek tada se mogu proceniti tekst dogovora i njegov uticaj na ostale učesnike. Polazni propis je Zakon o obligacionim odnosima, naročito čl. 413. i 414.. Navedena pravila nisu predstavljena kao nova obaveza uvedena danas, već kao osnova za proveru konkretnog poslovnog potraživanja.