Registracija preduzetnika često otvara dva pitanja: da li se može poslovati kao paušalac i kada nastaje obaveza ulaska u PDV. Najčešća greška je da se limit od 6 miliona dinara i prag od 8 miliona dinara posmatraju kao isto pravilo. Oni uređuju različite poreske režime, računaju se na različit način i proizvode različite posledice.
Paušal i PDV nisu ista stvar
Paušalno oporezivanje je način utvrđivanja poreza i doprinosa preduzetnika. Umesto obračuna prema stvarno ostvarenoj dobiti, obaveza se utvrđuje na paušalno određen prihod, u skladu sa propisanim kriterijumima.
PDV je poseban porez koji se obračunava na promet dobara i usluga. Ulazak u sistem PDV-a menja način izdavanja računa, poreske evidencije i prijave, ali i mogućnost odbitka prethodnog poreza.
Zbog toga preduzetnik može prestati da ispunjava uslove za paušal pre nego što dostigne prag za obavezni PDV. Istovremeno, ulazak u PDV, obavezan ili dobrovoljan, znači da preduzetnik više ne može ostati paušalno oporezovan.
Limit od 6 miliona dinara za paušal
Jedan od osnovnih uslova za paušalno oporezivanje jeste da ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez ne prelazi 6.000.000 dinara. Kada se poslovanje tek započinje, razmatra se planirani promet.
Međutim, iznos prometa nije jedini uslov. Pravo na paušal zavisi i od registrovane i stvarno obavljane delatnosti, kao i od drugih zakonskih ograničenja. Zato šifru delatnosti ne treba birati samo prema željenom poreskom režimu. Ona mora odgovarati poslu koji se zaista obavlja.
Paušalac treba redovno da prati promet, a ne tek na kraju godine. Veća jednokratna faktura može promeniti poresku poziciju, pa posledice prelaska limita treba proveriti pre izdavanja računa, naročito kada se promet približi granici.
Prag od 8 miliona dinara za PDV
Za status malog PDV obveznika važan je ukupan promet u prethodnih 12 meseci koji nije veći od 8.000.000 dinara. To nije nužno kalendarska godina od januara do decembra, već pokretni period od 12 meseci.
Mali obveznik koji nije u sistemu PDV-a ne obračunava PDV na svojim računima, nema pravo da ga iskaže kupcu i nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Kada je propisani prag pređen, potrebno je blagovremeno urediti PDV registraciju, račune i evidencije.
U PDV se može ući i dobrovoljno pre dostizanja praga. Takva odluka nekada ima smisla kada su klijenti uglavnom firme koje su već PDV obveznici ili kada preduzetnik ima veća ulaganja sa obračunatim PDV-om. Kod usluga građanima, ulazak u PDV može povećati krajnju cenu ili smanjiti zaradu ako se cena ne promeni.
Šta se događa između 6 i 8 miliona
Promet između 6 i 8 miliona dinara najbolje pokazuje zašto ova dva limita ne treba mešati. Preduzetnik može izgubiti mogućnost paušalnog oporezivanja, a da još nije obavezan da uđe u PDV.
U toj situaciji poslovne knjige i model oporezivanja moraju se urediti u skladu sa pravilima koja važe nakon prestanka paušala. Istovremeno se nastavlja praćenje prometa za potrebe PDV-a. To su dva odvojena pitanja i svako zahteva poseban obračun i pravovremenu reakciju.
Posebnu pažnju zahtevaju avansi, veće pojedinačne uplate i poslovanje sa inostranstvom. Datum ugovora, izvršenja usluge, izdavanja računa i naplate nisu uvek isti i njihov značaj zavisi od konkretnog poreskog pravila. Ako fakture podležu elektronskom režimu, treba pratiti i aktuelne obaveze u Sistemu elektronskih faktura.
Da li je paušal uvek najpovoljniji
Paušal je administrativno jednostavniji, ali nije automatski najbolji izbor. Kod delatnosti sa visokim stvarnim troškovima može biti povoljnije vođenje poslovnih knjiga, jer rashodi mogu uticati na oporezivi rezultat. Kod stabilnih prihoda i manjih troškova paušal može biti praktičan, pod uslovom da delatnost i promet ispunjavaju propisane uslove.
Pre odluke treba uporediti najmanje:
- očekivani godišnji prihod i dinamiku fakturisanja;
- stvarne poslovne troškove i planirana ulaganja;
- da li su klijenti građani ili PDV obveznici;
- mogućnost naglog rasta prometa;
- troškove knjigovodstva i dodatne administracije;
- uticaj PDV-a na cenu i novčani tok.
Ako još nije izabrana pravna forma, korisno je prvo pogledati vodič o izboru između preduzetnika i DOO. Za veći poslovni rizik i složenije odnose sa partnerima može biti važan i vodič za osnivanje DOO u Srbiji.
Kontrolna lista pre prve fakture
Pre početka poslovanja ili izdavanja veće fakture proverite:
- da li stvarna delatnost može biti paušalno oporezovana;
- koliki je do sada ostvaren, a koliki planiran promet;
- da li se pravilno prati godišnji limit za paušal;
- koliki je promet u svakom pokretnom periodu od prethodnih 12 meseci;
- da li bi dobrovoljni ulazak u PDV bio ekonomski opravdan;
- kako promena režima utiče na ugovorenu cenu;
- da li su računi, evidencije i knjigovodstvo spremni za novi status.
Najskuplja greška nije uvek visina poreza, već zakašnjela promena režima. Kada se promet približava granici, pravna i poreska provera pre sledeće fakture može sprečiti pogrešno iskazan PDV, neusklađene ugovore i naknadne troškove.
Ovaj tekst je opšti informativni vodič. Za odluku o poreskom modelu, PDV statusu i posledicama konkretne transakcije potrebna je procena delatnosti, dokumentacije, klijenata i stvarnog toka poslovanja.
