Pokretanje poslovanja ne počinje popunjavanjem APR prijave, već izborom pravnog okvira koji odgovara stvarnom planu vlasnika. Pogrešan izbor između preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću može kasnije da oteža ulazak partnera, raspolaganje novcem, poresko planiranje, zapošljavanje i zaštitu lične imovine.

U nastavku su najvažnija pitanja koja treba rešiti pre registracije firme u Srbiji.

Preduzetnik ili DOO: najvažnija razlika

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja registrovanu delatnost. To je često jednostavniji model za samostalne stručnjake i manje poslovne poduhvate, ali preduzetnik za obaveze iz poslovanja, po pravilu, odgovara i svojom ličnom imovinom.

Društvo sa ograničenom odgovornošću, DOO, posebno je pravno lice. Njegova imovina odvojena je od imovine članova, a članovi u redovnim okolnostima ne odgovaraju za obaveze društva samo zato što su vlasnici udela. Ipak, ograničena odgovornost nije zaštita od zloupotrebe društva, ličnih jemstava, nezakonitog postupanja ili povrede dužnosti direktora.

Izbor zato ne treba zasnivati samo na početnim troškovima. Važni su očekivani promet, poslovni rizik, broj osnivača, plan zapošljavanja, način isplate dobiti i mogućnost buduće prodaje ili prenosa udela.

Šta treba dogovoriti pre podnošenja prijave APR-u

Pre registracije potrebno je definisati najmanje:

  • poslovno ime i proveriti njegovu raspoloživost;
  • sedište i adresu za prijem pošte;
  • pretežnu delatnost;
  • osnivača ili više članova društva;
  • visinu i strukturu osnovnog kapitala;
  • direktora i način zastupanja;
  • ograničenja ovlašćenja, kada su potrebna;
  • odnose između partnera koji neće stati u tipski osnivački akt.

Kada firmu osniva više osoba, najveći rizik često nije registracija već ono što nije dogovoreno. Ko donosi ključne odluke? Šta ako jedan član želi da izađe? Da li je dozvoljen prenos udela trećem licu? Kako se rešava blokada ako partneri imaju jednake glasove? Dobro sastavljen osnivački akt i poseban ugovor članova mogu sprečiti skup spor.

Registracija nije kraj postupka

Upis u Registar privrednih subjekata predstavlja početak, ali posle njega slede praktični koraci. U zavisnosti od modela poslovanja, potrebno je urediti bankovni račun, elektronsko poslovanje, knjigovodstvo, poreski status, prijave zaposlenih, evidenciju stvarnog vlasnika i interne akte.

Poreski režim treba razmotriti pre registracije, a ne tek kada stigne prva obaveza. Kod preduzetnika treba proveriti da li postoje uslovi za paušalno oporezivanje, vođenje knjiga ili isplatu lične zarade. Kod DOO treba planirati odnos zarade direktora, troškova društva i raspodele dobiti. Ulazak u sistem PDV-a može biti obavezan po ispunjenju zakonskih uslova, ali u određenim poslovnim modelima može biti i dobrovoljna poslovna odluka.

Advokat i knjigovođa zato imaju različite, ali povezane uloge: advokat uređuje pravnu strukturu, odgovornost, upravljanje i ugovorne odnose, dok knjigovođa procenjuje poreske i računovodstvene posledice izabranog modela.

Uredite odnose sa ljudima i imovinom

Firma od prvog dana ulazi u odnose sa direktorima, zaposlenima, saradnicima, zakupodavcima i klijentima. Osnivački dokumenti ne zamenjuju ugovor o radu, ugovor sa direktorom, ugovor o poslovnoj saradnji ili pravila o poverljivosti. Kada se tim širi, važno je urediti radne obaveze i mehanizme zaštite zaposlenih; korisna polazna tačka je i vodič o tome kako prepoznati mobing.

Vlasnici porodičnih kompanija treba da razmišljaju i o odvajanju poslovne od privatne imovine. Promene u privatnom životu mogu se preliti na udele, jemstva i zajedničku imovinu, pa je korisno razumeti i osnovna pitanja koja se otvaraju kod razvoda braka.

Za društva koja sarađuju sa javnim sektorom ili licima sa posebnim obavezama, interna pravila i provera poslovnih partnera mogu biti važan deo usklađenosti. Širi kontekst daje tekst o obavezama i sprečavanju korupcije.

Najčešće greške prilikom osnivanja firme

Izbor forme samo prema najnižem početnom trošku

Jeftinija registracija može postati skupa ako vlasnik naknadno mora da menja model, prenosi ugovore, zatvara preduzetničku radnju ili uvodi partnera u poslovanje.

Korišćenje tipskog akta kada postoje partneri

Standardni dokument može biti dovoljan za jednostavno jednočlano društvo. Kod više članova često ne reguliše izlazak partnera, zabranu konkurencije, dodatno finansiranje, pravo preče kupovine i rešavanje blokade u odlučivanju.

Mešanje privatnog i poslovnog novca

Posebno kod DOO, novac društva nije privatni novac vlasnika. Isplate moraju imati pravni i računovodstveni osnov. Neuredno raspolaganje povećava poreski, prekršajni i statusni rizik.

Zanemarivanje ugovora od prvog dana

Registracija firme bez uređenih odnosa sa klijentima, dobavljačima, zaposlenima i saradnicima ostavlja najvažniji deo poslovanja nezaštićenim. Ugovori treba da odrede cenu, rokove, odgovornost, poverljivost, prava intelektualne svojine i naplatu.

Kada je korisna pravna podrška

Pravna pomoć je posebno korisna kada postoji više osnivača, strani vlasnik ili direktor, regulisana delatnost, ulaganje značajnijeg kapitala, unos postojeće imovine, potreba za radnim dozvolama ili plan da se poslovanje brzo proširi.

Cilj nije samo da APR prihvati prijavu. Cilj je da firma od prvog dana ima strukturu koja štiti osnivača i omogućava nesmetano poslovanje.

Planirate osnivanje firme?

Pre podnošenja prijave vredi obaviti kratak pravni i poreski pregled planiranog poslovanja. Na osnovu delatnosti, rizika, očekivanog prometa i broja osnivača može se odabrati odgovarajući oblik, pripremiti dokumentacija i unapred rešiti pitanja koja kasnije najčešće izazivaju troškove ili sporove.

Za podršku pri izboru pravne forme, pripremi osnivačkih akata, registraciji u APR-u i ugovornom uređenju poslovanja možete se obratiti advokatskoj kancelariji.