Advokatura ulazi u period u kojem tehnološka promena više nije tema samo za stručne konferencije, već svakodnevno pitanje organizacije rada, odgovornosti i odnosa sa klijentima. Tokom 2026. naročito se izdvajaju ubrzano usvajanje veštačke inteligencije, stroži zahtevi za proveru njenog rada, pritisak na tradicionalni model naplate i promena načina na koji se obrazuju mlađi pravnici.
Ovi trendovi nisu odvojeni. Zajedno menjaju očekivanja od savremenog advokata: više nije dovoljno samo poznavati pravo. Potrebno je razumeti tehnologiju, upravljati rizicima i klijentu jasno pokazati gde nastaje stvarna profesionalna vrednost.
Veštačka inteligencija postaje deo redovnog pravnog rada
Najvidljivija promena jeste prelazak sa eksperimentisanja na praktičnu primenu veštačke inteligencije. Prema izveštaju Thomson Reutersa za 2026, generativnu AI koristi 41% anketiranih advokatskih kancelarija i 47% korporativnih pravnih sektora. Godinu ranije ti udeli bili su 28% i 23%.
AI alati se najčešće koriste za:
- pregled i sažimanje obimne dokumentacije;
- pripremu prve verzije ugovora, podneska ili pravnog mišljenja;
- izdvajanje rokova, obaveza i spornih klauzula;
- organizovanje činjenica i argumenata;
- podršku pravnom istraživanju;
- automatizaciju administrativnih koraka.
Međutim, brzina nije isto što i pouzdanost. Advokat ostaje odgovoran za konačni dokument, pravnu strategiju i savet dat klijentu. Konkurentska prednost se zato ne gradi samim posedovanjem AI alata, već kvalitetom procesa u kojem se njihov rezultat proverava.
Od generativne ka „agentnoj" veštačkoj inteligenciji
Nova etapa je takozvana agentna ili agentic AI. Za razliku od sistema koji samo odgovara na upit, AI agent može da planira više koraka, koristi različite izvore ili programe i izvršava zadatke sa većim stepenom samostalnosti.
U advokatskoj kancelariji takav sistem bi mogao da primi dokumentaciju, klasifikuje je, izdvoji rokove, pripremi nacrt pregleda predmeta i pokrene naredne korake u internom toku rada. To donosi veću produktivnost, ali i ozbiljnije rizike.
Američka advokatska komora je tokom 2026. posebno upozorila da se nadzor nad AI agentima mora uspostaviti pre njihove primene. Sistem koji samostalno izvršava radnje ne treba posmatrati samo kao napredniji alat za pisanje, već kao digitalnog pomoćnika čiji pristup podacima, ovlašćenja i granice moraju biti precizno definisani.
Interna AI politika zato treba da odredi:
- koji alati su dozvoljeni;
- koji podaci se ne smeju unositi;
- ko proverava rezultat;
- koje radnje AI nikada ne sme samostalno da izvrši;
- kako se dokumentuje ljudski nadzor.
Poverljivost i profesionalna tajna u novom okruženju
Jedno od najosetljivijih pitanja ostaje zaštita podataka klijenta. Unošenje činjenica iz predmeta u javno dostupan AI servis može otvoriti pitanja poverljivosti, čuvanja podataka, njihove dalje upotrebe i privilegovane komunikacije.
Tokom 2026. pojavile su se i prve važnije sudske odluke u SAD koje razmatraju da li klijentovo korišćenje generativne AI može uticati na zaštitu poverljive komunikacije. Ishodi nisu uvek isti, što pokazuje da se sudska praksa još formira.
Praktična posledica za advokate je jasna: nije dovoljno kontrolisati samo sopstvenu upotrebu tehnologije. Potrebno je razgovarati i sa klijentima o tome kako koriste AI u vezi sa predmetom. U pojedinim situacijama korisno je da ugovor o angažovanju ili posebna instrukcija klijentu obuhvati pravila za unošenje poverljivih informacija u AI sisteme.
AI „halucinacije" i dalje proizvode stvarne sankcije
Uprkos napretku tehnologije, izmišljeni propisi, presude i citati ostaju ozbiljan problem. Tokom 2026. zabeleženi su novi slučajevi u kojima su sudovima dostavljeni podnesci sa netačnim ili nepostojećim pravnim izvorima generisanim pomoću AI.
Najvažnija lekcija nije da advokati treba da izbegavaju tehnologiju, već da svaki navod mora biti proveren u pouzdanom pravnom izvoru. Pravilo „AI je pripremio, čovek je pregledao" nema vrednost ako je pregled površan. Posebnu pažnju zahteva i zaštita prava na suđenje u razumnom roku, jer tehnološka brzina ne može da zameni pravilno procesno postupanje.
Dobra kontrolna procedura podrazumeva proveru postojanja svakog predmeta, autentičnosti citiranog pasusa, važenja propisa na relevantan datum, nadležnosti i procesnog konteksta odluke, kao i usklađenosti zaključka sa kompletnom dokumentacijom.
Klijenti traže korist od AI, ali je još retko dobijaju
Jedan od najupečatljivijih nalaza Thomson Reutersovog izveštaja za 2026. jeste raskorak između očekivanja klijenata i onoga što kancelarije isporučuju. Čak 77% klijenata smatra veoma važnim ili neophodnim da od svojih profesionalnih savetnika dobije poboljšanje kvaliteta omogućeno veštačkom inteligencijom. Ipak, samo 5% navodi da to dobija od većine ili svih pružalaca usluga.
Klijenti ne žele samo da čuju da kancelarija koristi AI. Oni očekuju merljiv rezultat: brži odgovor, pregledniji izveštaj, bolju procenu rizika, predvidljiviji trošak ili kvalitetniju komunikaciju. Za kancelarije zato postaje važno da definišu konkretne pokazatelje koristi.
Tradicionalna naplata po satu dolazi pod pritisak
Ako AI omogućava da se posao koji je ranije trajao deset sati završi za dva, klijent će sve teže prihvatati cenu zasnovanu isključivo na utrošenom vremenu. Zato se ponovo otvara pitanje alternativnih modela naplate: fiksnih naknada, pretplata, faznih budžeta, tarifa zasnovanih na vrednosti i kombinovanih modela.
Naplata po satu neće nestati preko noći, posebno u složenim sporovima i predmetima sa nepredvidivim tokom. Ipak, kancelarije će morati jasnije da objasne šta klijent zapravo plaća: profesionalnu procenu, preuzetu odgovornost, strategiju, pregovaračku sposobnost i smanjenje rizika.
Menja se i put razvoja mladih pravnika
Mnogi poslovi koje AI najlakše preuzima, prvi pregled dokumenata, sažimanje, osnovno istraživanje i priprema nacrta, tradicionalno su bili način na koji pripravnici i mlađi advokati uče zanat.
Ako se ti zadaci automatizuju bez novog sistema obuke, kancelarije mogu dobiti kratkoročnu efikasnost, ali izgubiti buduće iskusne pravnike. Uspešne kancelarije će zato morati da redizajniraju mentorstvo: mlađi pravnici treba da uče kako da postave problem, provere AI rezultat, prepoznaju izuzetak, razgovaraju sa klijentom i razumeju strateški kontekst predmeta.
Promene u organizaciji rada moraju se posmatrati zajedno sa pravilima iz oblasti radnog prava i obavezom da se u digitalizovanom radnom okruženju na vreme prepozna mobing.
Evropska regulativa povećava značaj AI usklađenosti
Primena evropskog Akta o veštačkoj inteligenciji i njegove naknadne izmene uvode dodatne obaveze, rokove i pitanja odgovornosti za kompanije koje razvijaju ili koriste AI sisteme. Za advokate to otvara dvostruku ulogu.
Sa jedne strane, kancelarije moraju da procene sopstvenu upotrebu AI alata, posebno kada se obrađuju poverljivi podaci ili automatizuju važni procesi. Sa druge strane, raste potreba klijenata za savetovanjem o klasifikaciji rizika, ugovorima sa dobavljačima, internom upravljanju, transparentnosti i dokumentovanju ljudskog nadzora.
AI regulativa zato postaje interdisciplinarna oblast u kojoj se spajaju zaštita podataka, radno pravo, potrošačko pravo, intelektualna svojina, ugovorno pravo i korporativno upravljanje.
Šta bi advokatska kancelarija trebalo da uradi sada
Najrazumniji odgovor na promene nije ni nekritičko prihvatanje svakog novog alata ni potpuno odbijanje tehnologije. Praktičan plan može da počne sa pet koraka:
- popisati AI alate koje zaposleni već koriste;
- usvojiti kratku i razumljivu internu politiku;
- razvrstati zadatke prema nivou rizika i potrebnoj kontroli;
- obučiti tim za proveru izvora, zaštitu podataka i pravilno postavljanje upita;
- meriti stvarni uticaj na kvalitet, vreme, trošak i zadovoljstvo klijenta.
Zaključak
Najnovija dešavanja pokazuju da advokatura ne ide ka jednostavnoj zameni ljudi mašinama. Mnogo je verovatniji razvoj profesije u kojoj rutinski deo rada postaje brži, dok ljudska odgovornost, prosuđivanje i poverenje dobijaju još veću težinu.
Advokat budućnosti neće biti samo poznavalac propisa. Biće i kontrolor tehnološkog procesa, tumač složenog rizika i osoba koja klijentu garantuje da je brzina alata pretvorena u pouzdan pravni rezultat. Upravo u tome ostaje suštinska vrednost profesije.
