Kako prepoznati mobing?

Mobing nije uvek lako prepoznati, jer zlostavljanje može biti suptilno ili prikriveno. Zaposleni koji su žrtve mobinga često osećaju simptome kao što su povećani stres, anksioznost, depresija, smanjena motivacija za rad i poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka. Ako primetite da vas poslodavac ili kolege konstantno omalovažavaju, isključuju iz kolektiva, ili vam dodeljuju nerealne zadatke, moguće je da ste meta mobinga.

Mobing na poslu – najčešći oblici, prepoznavanje i prava zaposlenog

Mobing predstavlja svaku vrstu psihološkog zlostavljanja ili uznemiravanja zaposlenog od strane poslodavca ili drugih zaposlenih, koja za cilj ima degradiranje, ponižavanje ili ugrožavanje dostojanstva, ugleda i mentalnog zdravlja žrtve. Ova pojava je ozbiljan problem u radnom okruženju, jer stvara toksičnu atmosferu i negativno utiče na radnu produktivnost i psihofizičko stanje zaposlenih.

Najčešći oblici mobinga

Mobing se može manifestovati na različite načine, a najčešći oblici uključuju:

• Verbalno zlostavljanje – Konstantno omalovažavanje, ponižavanje ili vređanje zaposlenog pred drugim kolegama.
• Ignorisanje i isključivanje – Svesno izbegavanje komunikacije sa zaposlenim, onemogućavanje učešća u poslovnim procesima, sastancima ili donošenju odluka.
• Prekomerno kontrolisanje i pritisak – Poslodavac može vršiti konstantan nadzor nad zaposlenim, postavljati nerealne rokove i očekivanja, ili kritikovati svaki korak bez osnova.
• Nepošteno dodeljivanje zadataka – Davanje preteško ili potpuno besmislenih zadataka, ili, suprotno tome, dodeljivanje zadataka daleko ispod stručne kvalifikacije zaposlenog.
• Klevetanje i širenje neistina – Namerno širenje neistinitih informacija o zaposlenom kako bi se narušio njegov ugled i kredibilitet.

Prava zaposlenog i moguća rešenja

Zaposleni koji su žrtve mobinga imaju pravo na zaštitu i mogu preduzeti niz pravnih koraka:

• Unutrašnje procedure i prijava – Prvi korak je prijavljivanje mobinga nadležnim službama unutar kompanije, poput sektora za ljudske resurse.
• Zaštita pred inspekcijom rada – Zaposleni može podneti prijavu inspekciji rada, koja će sprovesti nadzor i utvrditi da li je poslodavac prekršio zakon.
• Sudski postupak – Ako unutrašnje procedure i inspekcija rada ne reše problem, zaposleni može pokrenuti sudski postupak protiv poslodavca. U postupku može zahtevati naknadu štete zbog pretrpljenih psihičkih i fizičkih posledica mobinga, kao i zaštitu od budućeg zlostavljanja.
• Zaštita dostojanstva zaposlenog – Zakon o radu predviđa da poslodavac mora obezbediti uslove rada koji čuvaju dostojanstvo zaposlenog, te svaki vid ponižavajućeg tretmana može biti osnov za pokretanje disciplinskog postupka ili raskid radnog odnosa.

Svaki zaposleni ima pravo na radno okruženje bez zlostavljanja, a poslodavac ima zakonsku obavezu da obezbedi takve uslove rada. Ako ste žrtva mobinga, važno je da prepoznate svoje pravo na zaštitu i pravdu.