Zamislite firmu iz Beograda koja razvije softver za procenu zahteva. Klijent iz EU ga koristi da odluči čiji će zahtev pregledati čovek, a čiji će automatski odložiti. Kada neko pita ko je doneo odluku, srpska firma odgovara: „Mi smo samo isporučili alat." Da li je adresa u Beogradu dovoljna da se tu razgovor završi? Nije. Ipak, nije tačno ni da svaka upotreba veštačke inteligencije u Srbiji automatski podleže evropskom AI Act-u.
Granica koju AI Act zaista gleda
Uredba EU o veštačkoj inteligenciji, poznata kao AI Act, nije srpski zakon koji se samim tim primenjuje na sve domaće firme. Njen član 2 o teritorijalnom i personalnom domašaju ipak obuhvata određene aktere iz trećih država: između ostalog, pružaoce koji stavljaju AI sistem na tržište EU, kao i pružaoce i korisnike sistema izvan EU kada se rezultat sistema koristi u Uniji. Sama fizička lokacija servera nije konačan odgovor.
Primer s početka zato traži dodatna pitanja. Da li srpska firma razvija sistem i stavlja ga na tržište EU? Da li evropska firma upotrebljava rezultat u svom postupku? Da li je srpska firma samo kupac tuđeg alata ili je promenila njegovu namenu i nudi ga pod svojim imenom? Uloge nisu detalj koji se može preskočiti: od njih zavisi koje obaveze treba dalje proveravati. To što je kupac iz EU nije, samo po sebi, dovoljno da se svakoj srpskoj firmi pripiše isti skup obaveza.
Za firmu koja AI koristi isključivo u Srbiji, bez okolnosti predviđenih članom 2, ne treba tvrditi da AI Act neposredno važi samo zato što postoji u EU. Međutim, domaća pravila o podacima, ugovorima, potrošačima ili radu i dalje mogu biti relevantna. Partner iz EU može tražiti dokumentaciju i ugovorne garancije čak i kada neposredna primena uredbe na domaću firmu nije utvrđena. Ugovorni zahtev partnera nije isto što i direktna zakonska obaveza.
„Samo preporuka algoritma" može postati važna odluka
Vratimo se zahtevu koji je odložen. Ako čovek zaista otvara predmet, može da preispita preporuku i odluku zasniva na proverljivim činjenicama, njegova uloga nije samo dekor. Ako bez čitanja potvrđuje AI ocenu, rečenica „konačnu odluku donosi čovek" ne opisuje ono što se zaista dešava.
Svrha sistema je važnija od marketinškog naziva „pametni asistent". Član 6 i aneksi AI Act-a određuju kako se proverava da li je sistem visokorizičan; ne postaje to svaki četbot, ali se ni visok rizik ne može isključiti zato što dobavljač svoj proizvod naziva pomoćnim alatom. Posebno pažljivo treba analizirati upotrebe koje utiču na zapošljavanje ili pristup određenim uslugama.
Ako vas zanima konkretna primena u kadrovskoj službi, već sam pisala o AI u zapošljavanju i obavezama firme iz Srbije. Za osiguravače je važno da se ne mešaju različite namene: AI u obradi šteta i rizik diskriminacije zahtevaju zasebnu proveru, a ne jedan automatski odgovor za svaku polisu i svaki postupak.
Šta je evropska uredba, a šta pravilo u Srbiji?
Srbiji AI Act ne postaje domaći zakon time što je stupio u primenu u EU. Ne treba pisati „Srbija je usvojila AI Act" niti obećavati da će se ovde doslovno primenjivati na svaku domaću upotrebu. Treba razdvojiti: moguće neposredne obaveze po uredbi zbog veze sa EU; zahteve iz domaćih propisa, naročito o obradi podataka; i obaveze koje klijent ili dobavljač ugovorom preuzimaju.
Evropski pregled regulatornog okvira i fazne primene koristan je orijentir, ali rok i tačan režim proveravaju se za konkretan sistem i vrstu obaveze, prema važećem tekstu propisa. Nije dovoljno pročitati naslov da „AI Act važi od avgusta 2026" pa zaključiti da je svaki alat već morao proći istu proceduru. Kod rešenja za više tržišta proverite i eventualne kasnije izmene evropskog okvira pre ugovaranja ili puštanja sistema u rad.
Razlika je praktična: jednoj firmi će prvo pitanje biti transparentnost prema osobi koja komunicira sa AI; drugoj dokaz da AI sistem nije prepušten bez ljudske kontrole; trećoj granice deljenja ličnih podataka sa dobavljačem. Ugovor sa AI dobavljačem često otkriva ko čuva evidenciju, ko prijavljuje incident i ko daje dokumentaciju klijentu, ali ugovor ne može izbrisati obavezu koju propis stavlja na određenu ulogu.
Tri provere pre nego što klijentu obećate usklađenost
- Nacrtajte tok odluke. Ko šalje podatke, ko upravlja sistemom, gde se koristi rezultat i na koga rezultat utiče? Zabeležite šta čovek zaista može da proveri i promeni.
- Imenujte uloge i namenu. Razdvojite proizvođača odnosno pružaoca sistema, onoga ko ga koristi, posrednika i klijenta. Proverite član 2, zatim da li je konkretna namena visokorizična i koji rokovi i obaveze važe za nju.
- Uporedite pravo i ugovor. Odvojeno evidentirajte obaveze po AI Act-u, domaća pravila i dodatne ugovorne zahteve. Sačuvajte izvore za tvrdnje koje iznosite kupcu; ne nudite „AI Act sertifikat" kao prečicu za pravnu analizu.
Ako već imate sistem u radu, korisnije je početi od jednog stvarnog procesa nego od opšte izjave da je „sav AI u firmi usklađen". Spisak alata, odgovorna osoba i pravilo ljudske provere prvi su koraci i kada međunarodna primena AI Act-a tek treba da se utvrdi; pravila za zaposlene koji koriste AI pomažu da proces ne ostane samo na papiru.
Tekst daje opšti pregled stanja na dan 30. septembra 2026. i ne zamenjuje procenu konkretnog sistema, tržišta, ugovora i važećih propisa.
