Od 15. septembra 2026. primenjuje se novi Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Za DOO i druga pravna lica više nije dovoljno samo upisati ime fizičkog lica u evidenciju. Uz evidentiranje se učitavaju dokumenta na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen, a tačnost podataka mora periodično da se proverava i potvrđuje. Greška u vlasničkom lancu zato može postati i pravni i praktični problem pri saradnji sa bankom, knjigovođom, investitorom ili poslovnim partnerom.

Ova obaveza ne odnosi se na preduzetnike, ali se odnosi na sva privredna društva, uključujući DOO, ogranke i predstavništva stranih privrednih društava. Odluka između preduzetnika i DOO zato utiče i na obaveze koje nastaju posle registracije.

Ko se smatra stvarnim vlasnikom firme

Stvarni vlasnik je uvek fizičko lice. Kod jednostavnog jednočlanog DOO odgovor je obično očigledan, ali kod više članova, stranih matičnih društava, fondova, posrednog vlasništva ili posebnih prava upravljanja procena može biti složenija.

Zakon kao jedan od osnovnih kriterijuma prepoznaje fizičko lice koje neposredno ili posredno poseduje najmanje 25 odsto udela, akcija ili glasačkih prava. Međutim, procenat vlasništva nije jedini test. Stvarni vlasnik može biti i lice koje ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i odlučivanje ili lice koje obezbeđuje sredstva i na toj osnovi bitno utiče na finansiranje i poslovanje društva.

To znači da nije dovoljno automatski prepisati člana društva iz APR rešenja. Potrebno je sagledati:

  • direktne i posredne članove društva;
  • vlasnički lanac do krajnjih fizičkih lica;
  • procenat udela i glasačkih prava na svakom nivou;
  • ugovorna prava veta, kontrole ili imenovanja organa;
  • način finansiranja i stvarni uticaj finansijera;
  • postojanje trasta, fondacije ili slične strane pravne strukture.

Ako se ni posle razumnih provera ne može odrediti fizičko lice prema kriterijumima vlasništva, kontrole ili finansijskog uticaja, zakon predviđa da se kao stvarni vlasnik evidentira registrovani zastupnik, odnosno član organa upravljanja. To nije prečica. Društvo treba da može da pokaže koje je provere sprovelo i zašto drugi kriterijumi nisu dali rezultat.

Ko ima obavezu, a ko je izuzet

Obavezu evidentiranja imaju privredna društva, društva u likvidaciji, zadruge, ogranci i predstavništva stranih privrednih društava, poslovna udruženja, kao i drugi zakonom navedeni registrovani subjekti.

Preduzetnici nemaju obavezu upisa stvarnog vlasnika. Preduzetnik posluje kao fizičko lice, pa se njegova registracija i odgovornost pravno razlikuju od poslovanja DOO. Ovo je još jedan razlog da se pravna forma bira prema stvarnom poslovnom modelu, a ne samo prema brzini i trošku osnivanja.

Izuzeci postoje i za pojedine druge subjekte, među kojima su javna akcionarska društva, društva u stečaju ili prinudnoj likvidaciji i društva kod kojih je Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član ili osnivač.

Šta novo društvo mora da uradi u roku od 30 dana

Novoosnovano društvo mora da evidentira stvarnog vlasnika najkasnije u roku od 30 dana od registracije i da istovremeno učita dokumenta na osnovu kojih je vlasnik određen. Pri elektronskom osnivanju privrednog društva moguće je objediniti prijavu osnivanja i evidentiranje stvarnog vlasnika.

Ako se ta mogućnost ne iskoristi, obaveza ne nestaje. Zakonski zastupnik mora naknadno da izvrši evidentiranje kroz Centralnu evidenciju. Za pristup i potpisivanje potreban je odgovarajući kvalifikovani elektronski sertifikat.

U praksi je sigurnije da se dokumentacija o stvarnom vlasniku pripremi pre podnošenja prijave za osnivanje. Kod DOO čiji su osnivači domaća fizička lica to obično nije teško. Kod stranog pravnog lica potrebno je unapred pribaviti i povezati izvode iz stranih registara, osnivačke i vlasničke dokumente, prevode i dokaze koji vode do krajnjeg fizičkog lica.

APR prijava, osnivački akt i dokaz o identitetu formalnih članova odgovaraju na pitanje ko osniva srpsko društvo. Dokumentacija za stvarnog vlasnika ima drugi cilj: treba da pokaže ko je fizičko lice na kraju vlasničkog ili kontrolnog lanca.

Koja dokumenta treba pripremiti

Zakon ne svodi dokazivanje na jedan univerzalni dokument. Potrebna dokumentacija zavisi od osnivača i vlasničke strukture. U konkretnom predmetu mogu biti relevantni:

  • izvod iz APR-a ili drugog domaćeg registra;
  • izvod iz stranog registra za stranog člana društva;
  • osnivački akt, statut ili ugovor članova;
  • šema vlasničke strukture sa procentima;
  • dokumenti o krajnjim fizičkim vlasnicima;
  • odluke ili ugovori iz kojih proizlazi pravo kontrole;
  • dokaz o finansiranju kada finansijer ima bitan uticaj;
  • dokumentacija o trastu, fondaciji ili sličnom pravnom odnosu;
  • overeni prevod strane dokumentacije, kada je potreban.

Dokument treba da podrži baš onaj kriterijum po kojem je lice evidentirano. Ako je osnov vlasništvo od 25 odsto ili više, vlasnički lanac mora biti proverljiv. Ako je osnov preovlađujući uticaj, mora se objasniti iz kojih prava i akata taj uticaj proizlazi.

Promena vlasništva pokreće novi rok

Rok od 30 dana ne odnosi se samo na osnivanje. On se ponovo aktivira kada se promeni vlasnička struktura, član organa ili druga činjenica koja utiče na određivanje stvarnog vlasnika.

Promena može nastati prodajom ili prenosom udela, dokapitalizacijom, nasleđivanjem, izmenom glasačkih prava, promenom stranog matičnog društva ili ugovorom koji menja kontrolu. Zato prenos udela ne treba završiti samo upisom promene u registru privrednih subjekata. Potrebno je proveriti i Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika.

Za strana društva ovaj korak često zavisi od dokumenata iz više država. Kratak pregled pitanja važnih stranim investitorima nalazi se u vodiču Starting a Business in Serbia, dok je za osnivače sa ruskog govornog područja dostupna i ruska verzija vodiča za osnivanje kompanije.

Godišnja provera nije isto što i promena podataka

Novi režim uvodi obavezu godišnje provere tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka. Provera se vrši u roku od godinu dana od poslednjeg evidentiranja ili poslednje potvrde, a zatim se u narednih 30 dana potvrđuje da su podaci tačni i ažurni.

Društvo zato treba da vodi interni kalendar. Nije dovoljno osloniti se na sećanje direktora ili knjigovođe. Praktično rešenje je da se uz korporativnu dokumentaciju evidentiraju datum poslednjeg upisa, datum sledeće provere, lice zaduženo za proveru i mesto na kojem se čuvaju dokazna dokumenta.

Dokumentacija mora ostati tačna i dostupna. Registrovani subjekt je dužan da je čuva deset godina od evidentiranja podataka ili poslednje promene, a na zahtev nadležnog organa mora da je učini dostupnom bez odlaganja, najkasnije u roku od tri radna dana.

Zašto netačan upis može zaustaviti posao

Problem se ne završava u APR-u. Banke, računovođe i drugi obveznici propisa o sprečavanju pranja novca proveravaju stvarnog vlasnika svojih klijenata. Kada se podaci koje su prikupili ne slažu sa Centralnom evidencijom, mogu se pojaviti dodatni zahtevi za dokumentaciju, napomena o nesaglasnosti i nadzor.

Za novo društvo to može značiti zastoj baš kada treba otvoriti račun, primiti investiciju, zaključiti važan ugovor ili započeti saradnju sa inostranstvom. Zato vlasničku strukturu, APR registraciju, bankarsku dokumentaciju i poresko-knjigovodstveni početak poslovanja treba planirati kao povezane korake.

Kazne i odgovornost direktora

Za pravno lice su propisane novčane kazne od 500.000 do 2.000.000 dinara za određene povrede obaveza evidentiranja, učitavanja dokumenata, potvrđivanja ažurnosti i čuvanja dokumentacije. Za odgovorno lice propisane su posebne kazne od 50.000 do 150.000 dinara.

Ako neko namerno prikriva stvarnog vlasnika, ne evidentira podatke, unese neistinit podatak kao istinit ili promeni ili izbriše tačan podatak radi prikrivanja, zakon predviđa i krivičnu odgovornost. Zbog toga formalni direktor ne bi trebalo da potpisuje prijavu bez uvida u vlasničku dokumentaciju i jasnog obrazloženja kriterijuma po kojem je fizičko lice određeno.

Kontrolna lista pre osnivanja ili promene

Pre podnošenja prijave proverite sledeće:

  1. Da li je utvrđeno svako fizičko lice sa najmanje 25 odsto vlasništva ili glasačkih prava?
  2. Da li neko ima kontrolu iako nema taj procenat udela?
  3. Da li vlasnički lanac uključuje strano društvo, fondaciju, trast ili sličnu strukturu?
  4. Da li su pribavljeni aktuelni izvodi, prevodi i drugi dokazi?
  5. Da li dokumentacija podržava izabrani kriterijum stvarnog vlasništva?
  6. Ko će elektronski podneti i potpisati evidentiranje?
  7. Kada ističe rok od 30 dana?
  8. Ko prati godišnju proveru i buduće promene?
  9. Da li se podaci podudaraju sa dokumentacijom dostavljenom banci i drugim institucijama?

Pravna podrška pre nego što rok počne da teče

Najskuplja greška obično nije tehnička. To je pogrešno određeno lice, nepotpun vlasnički lanac ili dokument koji ne dokazuje ono što je prijavljeno. Advokat može pre registracije da proveri strukturu, utvrdi kriterijum stvarnog vlasništva, sastavi listu domaćih i stranih dokumenata i uskladi osnivački akt, APR prijavu i evidenciju.

Ako osnivate DOO ili menjate članove i kontrolu, prvo proverite koji pravni oblik i osnivačka struktura odgovaraju planiranom poslovanju, a zatim zatražite pravno savetovanje i listu dokumenata za konkretan vlasnički lanac. Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pravni savet u konkretnom slučaju.